ИСТОРИЈА

Дан примирја у Првом светском рату
Дан примирја у Првом светском рату https://www.facebook.com/share/v/1GUQUBENDS/
У Србији се 11. новембра обележава државни празник – Дан примирја у Првом светском рату, јер је 11. новембра 1918., у Француској, потписано примирје између сила Антанте и поражене Немачке. У Србији се поводом овог празника носи на реверу амблем састављен од зелено-црне траке, као мотив са Албанске споменице, која окружује стилизовани приказ цвета,
Наталијине рамонде, назване по српској краљици Наталији Обреновић. Цвет симболизује способност опоравка, попут феникса.
Припремни материјал за завршни испит -истоорија
Припремни материјал за 8.разред
Припремни материјал за 7.разред
Припремни материјал за 6.разред
Припремни материјал за 5.разред
Дан примирја у Првом светском рату
Немачка је почетком октобра 1918. године затражила примирје . Немачка делегација је у току ноћи 7. новембра стигла у градић Ретонд у источној Француској .
После састанка који је трајао три сата ,потписано је примирје у 5.10 ујутру у вагону у возу у Компијену. Пошто је свануло 11.11.1918.године потписнице су се сложиле да прекид ватре почне симболично у 11 часова.
Овај државни празник се у Републици Србији прославља од 2012. године. Пре тога се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији од 2005. године
Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, угрожена врста у Србији. Овај цвет је у ботаници познат и као цвет феникс. Осим овог, у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета. Препорука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника.
Драгутин Матић -“Око соколово “
Драгутин Матић -“Око соколово “
Драгутин Матић човек са најславније ратне фотографије објављене у многим новинским извештајима са бојишта ,касније у хроникама и албумима ратова вођених на овим просторима .
Познат као “Око соколово “ ,најпознатији је српски извиђач из Првог светског рата. Рођен је 10.јануара 1888.године у селу Калетинцу на обронцима Суве планине .Учествовао је у свим борбама српске војске од 1910 до краја Првог светског рата. Дванаесте је ратовао са Турцима ,тринаесте са Бугарима ,четрнаесте са Немцима . Као коњаник и пешак једино је знао да се неопажено привуче непријатељу ,да га преброји ,види како је наоружан ,да се затим неопажено врати на положај и о томе обавести старешине .
Сваки његов извештај био је поуздан, драгоцен .И није чудо што су му старешине поверавале само оне задатке којима се испољава сналажљивост, мудрост, лукавство ,срчаност.
Ратна слика Драгутина Матића је обилазила свет али до њега није допирала. Све до појаве грамофонске плоче “Марш на Дрину “. на омоту плоче била је позната фотографија .Стари ратници одмах су препознали Драгутина Матића . Костадинка Савић купила је плочу и послала је у Калетинце, на адресу Матића. Тако се Драгутину поново сетио војевања на Церу, Колубари, Мачковом камену, албанских и црногорских гудура .Био је међу онима који су се опорављали на Крфу . Са Крфа одлази на Солунски фронт ,носећи у срцу мучне успомене својих настрадалих другова .У кадру се нашао 1910. године .
После војевања и ратовања Драгутин Матић је био оно што и пре тога :печалбар .Одлазио је у Семберију ,Мачву ,Шумадију правио циглу ,цреп. Зиме је проводио са породицом у свом родном Калетинцу.
Филм о Драгутину Матићу