Сретењски устав, усвојен 1835. године, представљао је први модерни устав Кнежевине Србије. Настао је под вођством кнеза Милоша Обреновића и његових саветника. Устав је имао за циљ да осигура централизовану власт и унапреди административни систем. Кључне одредбе укључивале су стварање дводомног парламента, ограничење моћи кнеза, гарантовање основних грађанских права и слобода, као и успостављање независног судства.

Сретењски устав био је значајан корак ка модернизацији Србије и јачању њеног положаја међу европским државама. Иако је био револуционаран у многим аспектима, остваривање његових циљева суочавало се са бројним изазовима, укључујући отпор традиционалних властодржаца и спољне притиске.

Наставница Маја Милошевић у Заплањској Топоници  је детаљније обрадила ово историјско раздобље, наглашавајући његов утицај на развој модерне Србије и његову улогу у обликовању политичких институција.

Предавање у Заплањској Топоници