Европски дан језика (26. септембар)
Да ли сте знали да…
Постоји између 6000 и 7000 језика у свету – говори их 7 милијарди људи, подељених у 189 независних држава.
Постоји око 225 аутохтоних језика у Европи – отприлике 3% укупног броја светских језика.
Највећи број светских језика користи се у Азији и Африци.
Минимум половина светске популације је двојезична или вишејезична, т.ј. говори два или више језика.
Европљани се свакодневно сусрећу са великим бројем страних језика, и због тога постоји потреба за развојем интересовања за језике међу грађанима Европе.
Многи језици имају преко 50 хиљада речи, али појединачни говорници обично користе само делић тог броја: у свакодневној комуникацији, људи обично користе мањи број речи које се чешће понављају.
Језици су стално у међусобном контакту и тако утичу једни на друге: енглески је, на пример, током векова позајмљивао речи и изразе из различитих језика, док европски језици и данас позајмљују многе речи из енглеског.
Двојезичност доноси много користи: олакшава учење додатних језика, побољшава когнитиви развој и омогућава комуникацију са другим људима и културама.
Језици су међусобно повезани као чланови породице. Већина језика Европе припада индоевропској породици језика.
Већина европских језика члан је три велике гране: германске, романске и словенске.
Германска грана укључује дански, норвешки, шведски, исландски, фарски, немачки, холандски, фризијски, енглески и јидиш, поред осталих.
Романска грана између осталих обухвата румунски, италијански, француски, и шпански.
Словенској грани језика припадају руски, украјински, белоруски, пољски, чешки, словачки, словеначки, српски, хрватски, македонски и бугарски.
Већина језика користи латиницу, неки словенски језици користе ћирилицу док грчки, јидиш, јерменски и грузијски имају сопствено писмо. У већина држава постоји одређен број мањинских или регионалних језика – неки од њих добили су и званичан статус .
Широко заступљени неевропски језици на територији Европе, попут арапског, кинеског и хиндија, користе себи својствена писма.
Русија (са 148 милиона становника) има далеко највећи број језика који се користе на њеној територији, и овај број се креће од 130 до 200, у зависности од критеријума.
Због великог броја миграција, Европа је постала изразито вишејезична. Само у Лондону користи се више од 300 (арапски, турски, курдски, берберски, хинди, панџаби итд.).
23. АПРИЛ
Светски дан књиге и ауторских права
КЊИГА је попут баште у џепу, каже пословица. Кроз читање, људи могу да прошире своје видике, развију емпатију и разумевање према другима, као и да пронађу одговоре на питања која их интересују.
У данашњем дигиталном добу, књиге остају незаменљив извор знања, инспирације и забаве. Оне су мостови који повезују прошлост са садашњошћу, различите културе и генерације. Светски дан књиге је подсетник на то колико су књиге важне за развој друштва, образовање и очување културног идентитета. Датум одабран за ову прославу поклапа се са датумом смрти тројице признатих писаца: Мигела де Сервантеса Саведре (који је умро 22. априла, али је сахрањен 23.), Вилијама Шекспира и Инке Гарсиласо де ла Вега. Случајно, њих тројица не само да имају исти датум, већ су и изгубили живот у истој 1616. Обележавање овог дана није само почаст великанима књижевности, већ и афирмација живота и људског духа који се непрестано тежи знању и лепоти.
Унеско сваке године бира град на свету за обележавање овог дана. Ове 2024. године, француски град Стразбур изабран је због свог културног богатства и посвећености промовисању читања и писања. Овај град карактерише његово књижевно наслеђе и кампање које подстичу људе да приђу књигама, које укључују и
друге дисциплине као што су илустрација, музика и извођачке уметности. Светски дан књиге се обележава широм света на различите начине. Многе библиотеке, школе, књижаре и културне институције организују догађаје посвећене читању и књижевности. То могу бити књижевни сусрети, читаонице, промоције књига, радионице за писање или читање наглас.