- АПРИЛ – ДАН КЊИГЕ ЗА ДЕЦУ
Међународни дан књиге за децу
Међународни дан књиге за децу (International Children’s Book Day / ICBD) обележава се 2. априла. Установљен је 1967. године, на основу одлуке Унеска, како би се деци слала порука о магији књижевног надахнућа и важности развијања љубави према писаној речи.
Организатор Међународног дана књиге за децу је Међународни комитет за књиге за младе (IBBY – International Board on Books for Young People), непрофитна организација при Унеску и Уницефу, основана 1953. године у Швајцарској, чија је основна мисија промовисање квалитетних књига за децу.
Када су Алберта Ајнштајна упитали како учинити децу паметнијом, он је одговорио: „Ако желите да вам деца буду паметна, читајте им бајке. Ако хоћете да буду још паметнија, читајте им још више бајки“. Неке од најлепших бајки на свету написао је Ханс Кристијан Андерсен и зато је баш његов рођендан, 2. април, изабран за празник дечје књижевности.
Андерсенова слика из 1836, рад Кристијана Албрехта Јенсена.
Међународни дан књиге за децу у Србији
У Србији се овај дан обележава низом активности. У готово свим местима, у народним и школским библиотекама, организују се програми за децу. У нашој школи Међународни дан књиге за децу обележен је читањем занимљивих прича, илустровањем омиљених дела и другим активностима у школској библиотеци.
Европски дан језика (26. септембар)
Да ли сте знали да…
Постоји између 6000 и 7000 језика у свету – говори их 7 милијарди људи, подељених у 189 независних држава.
Постоји око 225 аутохтоних језика у Европи – отприлике 3% укупног броја светских језика.
Највећи број светских језика користи се у Азији и Африци.
Минимум половина светске популације је двојезична или вишејезична, т.ј. говори два или више језика.
Европљани се свакодневно сусрећу са великим бројем страних језика, и због тога постоји потреба за развојем интересовања за језике међу грађанима Европе.
Многи језици имају преко 50 хиљада речи, али појединачни говорници обично користе само делић тог броја: у свакодневној комуникацији, људи обично користе мањи број речи које се чешће понављају.
Језици су стално у међусобном контакту и тако утичу једни на друге: енглески је, на пример, током векова позајмљивао речи и изразе из различитих језика, док европски језици и данас позајмљују многе речи из енглеског.
Двојезичност доноси много користи: олакшава учење додатних језика, побољшава когнитиви развој и омогућава комуникацију са другим људима и културама.
Језици су међусобно повезани као чланови породице. Већина језика Европе припада индоевропској породици језика.
Већина европских језика члан је три велике гране: германске, романске и словенске.
Германска грана укључује дански, норвешки, шведски, исландски, фарски, немачки, холандски, фризијски, енглески и јидиш, поред осталих.
Романска грана између осталих обухвата румунски, италијански, француски, и шпански.
Словенској грани језика припадају руски, украјински, белоруски, пољски, чешки, словачки, словеначки, српски, хрватски, македонски и бугарски.
Већина језика користи латиницу, неки словенски језици користе ћирилицу док грчки, јидиш, јерменски и грузијски имају сопствено писмо. У већина држава постоји одређен број мањинских или регионалних језика – неки од њих добили су и званичан статус .
Широко заступљени неевропски језици на територији Европе, попут арапског, кинеског и хиндија, користе себи својствена писма.
Русија (са 148 милиона становника) има далеко највећи број језика који се користе на њеној територији, и овај број се креће од 130 до 200, у зависности од критеријума.
Због великог броја миграција, Европа је постала изразито вишејезична. Само у Лондону користи се више од 300 (арапски, турски, курдски, берберски, хинди, панџаби итд.).
23. АПРИЛ
Светски дан књиге и ауторских права
КЊИГА је попут баште у џепу, каже пословица. Кроз читање, људи могу да прошире своје видике, развију емпатију и разумевање према другима, као и да пронађу одговоре на питања која их интересују.
У данашњем дигиталном добу, књиге остају незаменљив извор знања, инспирације и забаве. Оне су мостови који повезују прошлост са садашњошћу, различите културе и генерације. Светски дан књиге је подсетник на то колико су књиге важне за развој друштва, образовање и очување културног идентитета. Датум одабран за ову прославу поклапа се са датумом смрти тројице признатих писаца: Мигела де Сервантеса Саведре (који је умро 22. априла, али је сахрањен 23.), Вилијама Шекспира и Инке Гарсиласо де ла Вега. Случајно, њих тројица не само да имају исти датум, већ су и изгубили живот у истој 1616. Обележавање овог дана није само почаст великанима књижевности, већ и афирмација живота и људског духа који се непрестано тежи знању и лепоти.
Унеско сваке године бира град на свету за обележавање овог дана. Ове 2024. године, француски град Стразбур изабран је због свог културног богатства и посвећености промовисању читања и писања. Овај град карактерише његово књижевно наслеђе и кампање које подстичу људе да приђу књигама, које укључују и
друге дисциплине као што су илустрација, музика и извођачке уметности. Светски дан књиге се обележава широм света на различите начине. Многе библиотеке, школе, књижаре и културне институције организују догађаје посвећене читању и књижевности. То могу бити књижевни сусрети, читаонице, промоције књига, радионице за писање или читање наглас.